Т. В. Шевякова д филол н., профессор кафедры журналистики Казнпу им. Абая хуш столетие нередко называют веком фразеологии, что вполне правомерно, поскольку именно в этот период возникли или окончательно оформили



Pdf көрінісі
бет8/19
Дата17.02.2017
өлшемі2,21 Mb.
#4321
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   19

 
1
 
Маслова В.А. Когнитивная лингвистика: Учеб. пособие / В.А.Маслова. - 3-е изд., перераб. и доп. - Минск: 
ТетраСистемс, 2008. - 272 с. 
2
 
Фесенко Т.А. Перевод как вербальная реальность сознания / Т.А.Фесенко. – Тамбов: Изд-во ТГУ, 2002. 
3
 
Комиссаров В. Н. Общая теория перевода / Проблемы переводоведения в освещении зарубежных ученых. 
– М. – 1999. – 132 с. 
4
 
Цвиллинг  М.Я.    Когнитивные    модели    и    перевод    (к    постановке    проблемы)  /                         
М.Я.Цвиллинг// Вестн. МГЛУ. – Вып. 2003. Перевод как когнитивная деятельность. –  С. 21–26. 
5
 
Гарбовский Н.К. Теория перевода: Учебник. - М., 2004. – 544 с. 
6
 
Фесенко, Т. А. Специфика национального культурного пространства в зеркале перевода / 
Т.А.Фесенко. – Тамбов: Изд-во ТГУ, 2002. 
7
 
Гудков Д.Б. Прецедентное имя и проблемы прецедентности / Д.Б.Гудков. – М., 1999. 
 
Тҥйін 

Абай атындағы ҚазҰПУ-дың Хабаршысы, «Филология ғылымдары» сериясы, №2 (36), 2011 ж. 
 
38 
Бҧл  мақала  аудармашының  когнитивтік  қызметін  қарастыруға  арналған.  Барабар  аударма 
аудармашының  когнитивтік  тҽжірибесі  жҽне  автор  мен  аудармашының  когнитивтік  кеңістіктердің 
қиылысуына тікелей тҽуелді болу мҥмкіндігін қарастырған. 
 
Summary 
The  article  considers  the  cognitive  activity  of  the  translator.  An  assumption  that  adequate  translation 
depends on translator‘s cognitive experience and intersection of cognitive spaces of the author and translator, is 
suggested.  
 
 
 ПРОБЛЕМА ЛАКУНАРНОСТИ ПРИ ПЕРЕВОДЕ
 
В.Яковлев  -  
 магистрант Казахского  университета международных отношений и мировых языков  
им. Абылай хана 
 
На  протяжении  обозримой  истории  человечества  люди  использовали  вербальные  коммуникации 
для  отражения  существующей  действительности.  Народности  создают  свои  названия  и  определения 
предметам, фактам, явлениям окружающей их жизни. Понятия и термины, существующие в языке-доноре, 
не всегда находят сопоставимые термины, возникающие при переводе на язык-реципиент. Такие понятия 
называются ―лакунами‖. 
Канадские лингвисты Ж.П.Вине и Ж.Дарбельне [1, с. 93] первыми ввели в научное употребление 
термин  ―лакуна‖    как  «явление,  которое  имеет  место  всякий  раз,  когда  слово  одного  языка  не  имеет 
соответствия в другом».  
Актуальность  изучения  лакун  значительно возросла в  последние  десятилетия. Это  связано  с  тем 
что,  язык,  будучи  тесно  связанный  с  экономической,  политической,  социальной  составляющей  жизни 
общества,  не  является застывшей  структурой,  а  продолжает  интенсивно  развиваться  и обогощаться.  Эта 
ситуация 
обусловлена 
бурным 
развитием 
научно-технического 
прогресса, 
расширением 
межкоммуникативных связей, а так же взаимопроникновения различных культур.  
Изучение,  анализ,  классификация  фонда  лакунарной  лексики  позволит  поднять  на  новый 
качественный уровень технику перевода сделать более доступным смысловую нагрузку языка, облегчить 
восприятие при переводе различных языковых групп.  
Следует  разграничивать  понятие  ―лакуна‖  и  ―лакунарность‖.  Лакунарность  –  это  национально 
специфический элемент культуры, нашедший соответствующее отражение в языке и речи носителей этой 
культуры,  который  полностью  не  понимается  носителями  иной  лингвокультуры  в  процессе 
коммуникации. Лакуна это более узкое понятие, а именно отсутствие в лексической системе языка слова 
для обозначения того или иного понятия существующего в другом языке. Таким образом, лакунарность – 
это явление в национальной культуре различных народов. А лакуна – это лишь составляюшая часть этого 
явления.  
В  связи  с  этим    между  переводоведами  и  культурологами  существуют  различия  в  подходах  к 
трактовке лакун. Первое отличие в границах понятия ―лакуна‖. 
Будучи  лингвистической  дисциплиной  теория  перевода  рассматривает лакуны лишь как  явление 
межъязыкового  сопоставительного  анализа  лексических  единиц.  В  культурологии  это  понятие 
распространяется не только на межъязыковые контрасты, а так же на поведенческие бытовые, деятельно-
коммуникативные феномены (жесты и.т.д). 
Второе  различие  в  направлении  векторов  исследования.  Культурологи  чаще  работают  с  уже 
выявленными  лакунами  в  принирмающем  языке.  В  теории  перевода  обнаружение  лакуны  –  один  из 
возможных результатов поиска соответствия единицам исходного языка в языке перевода. 
Третье  различие  в  разграничении  лакун  и  реалий.  Культурологи  все  случаи  безэквивалентной 
лексики  рассматривают  как  примеры  лакун.  Переводоведы  выделяют  лакуну  как  одну  из  категорий 
безэквивалентной лексики. 
Четвертое  различие  в  трактовке  эквивалентности.  В  отличие  от  культурологов  переводоведов 
интересует  эквивалентность  не  столько  отдельных  единиц,  сколько  текстов.  Так  как  «перевод 
осуществляется  не  на  уровне  отдельных  языковых  едениц,  а  на  уровне  смысла  высказывания  и  смысла 
текста»  –  А.Д.  Швейцер  [2,  с.  162].  В  связи  с  этим  переводчики  отказываются  от  дословной  передачи 
текста.  
Лакунарность обнаруживается практически во всех языках мира. Она делится на межъязыковую и 
внутриязыковую лакунарность. Подавляющее большинство выявленных и описаных лингвистами лакун – 

Абай атындағы ҚазҰПУ-дың Хабаршысы, «Филология ғылымдары» сериясы, №2 (36), 2011 ж. 
 
39 
межъязыковые, обнаруженные при сравнении двух языков. По мнению В.Г. Гака межъязыковые лакуны – 
это    «отсутствие  слов  для  обозначения  понятий  которое,  несомненно  существует  в  данном  обществе  и 
которые имеют особое словесное обозначение в другом языке» [3, с. 261].  
Например, в  английском  языке,  нет  обзначения  для концептов, обозначенных русскими словами 
―борщ‖  –  ―a  read  soup‖,  ―мизинец‖  –  ―the  little  finger‖,  ―грелка‖  –  ―a  hot  water  bottle‖.  Исследователей, 
занимающихся  обнаружением  систематизации  лакун,  насчитывается  не  так  уж  много  (Ю.С.Степанов,  
В.И.  Жельвис,  Ю.А.  Сорокин,  И.А.  Стернин,  З.Д.  Попова,  И.Ю.  Марковина,  Л.А.  Леонова,  В.Г.  Гак,     
В.Л. Муравьев). Самая ранняя полная классификация лексических лакун принадлежит В.Л.Муравьеву [4, 
c.  28].  Достойны  внимания  классификации  лакун  предложенные  Жельвисом  В.И.,  Леоновой  Л.А., 
Стерниным И.А. 
Я предлагаю следущую классификацию лакун: 
I.Лингвистические 
1. Языковые 
А) Лексические 
Б) Грамматические 
В) Полные 
Г) Частичные 
Д) Межъязыковые 
Е) Внутриязыковые 
Ж) Абсолютные 
 
 
З) Относительные 
 
 
И) Видовые 
К) Мотивированные 
Л) Немотивированные 
М) Стилистические 
Н) Нулевые 
О) Смешанные 
2. Речевые 
А) Лексические 
Б) Грамматические 
В) Стилистические 
Г) Полные 
Д) Частичные 
Е) Компенсированные 
3. Эмотивные 
4. Этнографические 
II. Экстралингвистические 
А) Абсолютные 
Б) Относительные 
III. Смешанные 

Абай атындағы ҚазҰПУ-нің Хабаршысы, «Филология» сериясы, №3 (45), 2013 ж. 
 
 
40 
 
Основными  проблемами,  с  которыми  сталкиваются  лингвисты  при  переводе, 
являются  способы  преодоления  лакун,  стремясь  ликвидировать  существующие  языковые  и 
культурные барьеры, переводоведы выработали разнообразные способы для их преодоления 
– элиминирования лакун (от лат. ―eliminare‖ – исключать, устранять). Элиминирование лакун 
осуществляется двумя основными способами: заполнением и компенсацией.  
1.  Заполнение  лакуны  -  это  процесс  пояснения  некоторого  понятия  (слова), 
принадлежащего  к  когнитивной  базе  определенной  культуры:  (Cross-purpose  (англ.)  – 
недоразумение, возникшее в силу взаимного недопонимания.) 
2.  Компенсация  лакуны  –  процесс  заполнения  лакуны  сводится  к    подбору 
тождественного  или  квазитождественного  элемента,  который  будет  служить    аналогом 
«чужому»  образу  в  своей  культуре.  Данный  прием  используется  в  тех  случаях,  когда 
сохранить  лакуну  нельзя  (так  как  необходимо  сделать  текст  максимально  понятным 
инокультурному читателю), а заполнить ее по тем или иным причинам невозможно. 
В заключение необходимо отметить, что лакуны представляют некоторую сложность 
для взаимопонимания представителей разных культур, однако общий подход переводоведов к 
лакунам  можно  выразить  словами  А.Д.  Швейцера:    «Отсутствие  того  или  иного  элемента  в 
лексической  системе  одного  из  языков  не  является  препятствием  для  переводимости  – ведь 
перевод  осуществляется  не  на  уровне  отдельных  языковых  единиц,  а  на  уровне  смысла 
высказывания или смысла текста». 
 
1.  J.P.Vinay,  J.Darbelnet.  Stylistique  comparee  du  fraiсais  et  de  1'anglais.  –  Amsterdam, 
Philadelphia: John Benjamins Publishing Company, 1995. – 317 c. 
2.  Швейцер А.Д. Перевод и лингвистика. - М.: Воениздат, 1973. - 279 с. 
3.  Гак  В.Г.  Сравнительная  типология  французского  и  русского  языков.  Л.: 
Просвещение. Ленингр. отд-ние, 1977. - 300 с. 
4.  Муравьев В.Л. Лексические лакуны. - Владимир, 1975. - 96 с. 
 
Тҥйін 
Соңғы  он  жылдықтарда  лакунарлықтар  тақырыбы  -  ғылыми-техникалық  ҿрлеуден 
жҽне  коммуникативтіқаралық  байланыстардан  қарқынды  дамуымен  сабақтас  ерекше 
кҿкейкесті  мҽселе.  Мақалада  лакуналар  ҧғымдарға  анықтама  беріліп,  оның  классификация 
тура  келеді,  жҽне  аудармада  элиминирования  лакуналардың  ҽдістемелер  кҿрсеткен.  Мақала 
лингвисттер жҽне аудармашылар ҥшін мҥдде ҧсынып жатыр. 
 
Summary 
The  theme  of  lacunarity  is  very  actual  during  last  decades,  this  is  connected  with  rapid 
development  of  scientific  and  technical  progress,  and  also  intercommunicative  communications. 
This  article  gives  definition  of  a  concept  of  lacuna,  its  classification,  and  techniques  of  lacuna 
elimination during translation. This article is of interest for linguists and translators. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Абай атындағы ҚазҰПУ-нің Хабаршысы, «Филология» сериясы, №3 (45), 2013 ж. 
 
 
41 
 
SEMANTIC PECULIARITIES OF KAZAKH, ENGLISH AND 
RUSSIAN PROVERBS AND SAYINGS 
 
S.A.Askarova - 
Candidate in philological sciences, senior lecturer, 
G.H.Bekkozhanova  
Candidate in philological sciences 
 
Globalization should take not in only political and social spheres of the people, but also in 
their science and education. The president of Kazakhstan N.A.Nazarbayev in his speech announced: 
―The key measurement of our education reform is that every citizen of our country with the help of 
education and professional training should be able to cope with the demands of world standards‖
 [1]

For  that  matter,  investigation  of  educational  and  scientific  bases  of  other  countries,  compare  and 
contrast  their  peculiarities  and  achievements  play  important  role  to  enhance  and  develop  the 
educational system and science.   In  English phraseological units are originated from the Bible and 
well-known writers‘ works as Shakespeare. In Kazakh language the works of great people as: Asan 
Kaigy,  Kaztugan,  Bukhar  Zhrau,  Kazybek,  Ayteke,  Ibyray,  Abay  etc.  were  the  sources  of 
phraseological units. 
In  our  research  work  we  would  like  to  reveal  the  structural,  semantic  and  cognitive 
peculiarities  in  the  usage  and  development  of  phraseological  units,  mainly  the  most  useful  and 
colourful,  ready-made  part  of  them,  proverbs  and  sayings.      The  word-stock  of  a  language  is 
enriched  usually  by  units  of  language  as:  words,  word-groups  or/and  by  phraseological  units.  The 
main difference between word and phrase can be distinguished by their form and meaning. Word is a 
smaller unit than a phrase. Phrases appear in languages describing the nation‘s character, traditions 
and customs. As we every nation has its own history, customs and traditions. As the common history 
of humanity connected common things and phenomena as: nature, war, animals, dishes, plants etc. 
mostly proverb have been formulated and coined on the bases of them. Firstly, proverbs and sayings 
can be classified by the thematic units. Many linguists consider phraseological units as word-groups 
that cannot be made in the process of speech, they exist in the language as ready-made units. 
A great 
way to improve your understanding of the world culture, people and history is to study proverbs and 
sayings of different languages. Proverbs, sayings and quotes will teach many apt observations made 
by people, translated from ancient written sources, and borrowed from literary works.  
Proverbs  and  sayings  are  compiled  in  special  dictionaries  of  proverbs  and  sayings.  They 
have  been  analyzed  and  given  classifications  by  many  scholars  of  different  languages. 
Phraseological units can be classified according to the ways they are formed, according to the degree 
of the motivation of their meaning, according to their structure and according to their part-of-speech 
meaning. These criteria of classification are similar in different languages, as proverbs and sayings 
can  be  met  in  different  languages  of  the  world.  But  different  people‘s  usage  and  perceptions  of 
proverbs and sayings differ from idioms, because they see things and concepts in their own ways.  
 
Idioms  are  also  collocations,  because  they  consist  of  several  words  that  tend  to  be  used 
together, but the difference – we can‘t guess the meaning of the whole idiom from the meanings of 
its  parts.  Idioms  are  phraseological  units  with  a  transferred  meaning.  They  can  be  completely  or 
partially transferred [2, p. 740]).  
Ex.: to add fuel to the fire/flame- разлевать масло в огонь  – отқа май қҧю. Idioms are inseparable 
ready  made phraseological units used to colour the speech, while proverbs and sayings have moral 
principles.  
           Proverbs  and  sayings  have  international  character  and  mostly  have  the  same  meaning  and 
form in different languages. They are coined by people whose names we don‘t know, and they teach 
people  to  the  norms  and  moral  principles  of  life.  At  the  same  time  they  colour  our  language  and 
reveal  the  culture  of  different  people.  Even  these  phrases  are  differently  pronounced  in  different 
languages they have common understandings and meanings. For example: English proverb ―The last 
straw breaks the camel‘s back‖ has the same meaning in Russian ―Последняя соломинка ломает 
спину верблюда‖ and in Kazakh ―Соңғы тҥйенің жҥгі ауыр‖ or Eng. ―Like husband, like wife‖- 
Russian ―Каков муж, такова и жена‖, ―Муж и жена одна сатана‖ – Kazakh: ―Апама жездем сай, 
ағама жеңгем сай‖. Proverbs and sayings 
 are the habitual associations of a word in a language with 
other  particular  words.  Speakers  become  accustomed  to  such  collocations.  Very  often  they  are 

Абай атындағы ҚазҰПУ-нің Хабаршысы, «Филология» сериясы, №3 (45), 2013 ж. 
 
 
42 
 
related to the referential and situational meaning of words. Sometimes there are collocations, which 
are 
removed 
from 
the 
reference 
to 
extra-linguistic 
reality.  
         While  comparing  and  contrasting  proverbs  in  different  languages  we  should  find  their 
equivalents  in  other  languages  by  their  meaning.   
As  stated  before,  the  classification  system  starts 
with main themes [3, p. 33], which for the most part represent basic aspects of human life and it is 
common to all languages.  These themes in Kazakh, English and Russian languages are common and 
they are easily seen in the following examples: 
A.  Practical  knowledge  of  nature:    for  example:  English  proverb  ―An  oak  is  not  felled  with  one 
stroke‘‖  has  the  same  function  and  equivalent  in  Russian  and  Kazakh:  ―Одним  ударом  дуба  не 
свалишь‖. 
B.  Faith and basic attitudes: ―East or west, home is best‖ - ―В гостях хорошо, а дома лучше‖ - 
―Ҿз ҥйім-ҿлең тҿсегім‖. 
C.  Basic observations and socio-logics: ―If you cannot see the bottom, do not cross the river‖ - ―Не 
зная броду, не суйся в воду‖ -―Ҿткелін білмей ҿзенге тҥспе‖.  
D.  The world and human life: ―He lives long that lives well‖ - ―В добрый житье кудри вьются‖ - 
―Кҿңілдінің ҥйінде кҥнде мейрам, кҥнде той‖. This proverb has no stylistic colouring in 
compared languages. They are simple sentences which ordinary people use in everyday speech and 
have become a proverb as a result of long and frequent use of people. 
E.  Sense of proportion: ―Eat at pleasure, drink with measure‖- ―Ешь вволю, пей в меру‖- 
―Қанағат  қарын тойғызар‖. 
F.  Concepts of morality: ―Handsome is that handsome does‖-―Не тот хорош, кто лицом пригож, а 
тот, кто на деле гож‖-―Тҽні сҧлу- сҧлу емес, жаны сҧлу- сҧлу‖.  
G.  Social life: ―He is lifeless who is faultless‖- ―Безгрешен только мертвый‖-―Жаңылмайтын 
жақ болмас, сҥрінбейтін тҧяқ болмас‖. These types of proverbs are based on experience of people 
in the society as result of their relationship, manners and behavior.  
H.  Social interaction: ―A bad beginning makes a bad ending‖- ―Плохому началу - плохой конец‖- 
―Еңбегіне қарай ҿнбегі‖. Social interaction has bred most part of proverbs and sayings in the three 
languages, as social status and habits of people play most important role in the life of people. 
J.  Communication: ―Great talkers are great liers‖- ―Кто много говорить, тот мало делает‖- ―Aз 
сҿз – алтын, кҿп сҿз - кҥміс‖. This proverb shows that in every nation much talk has bad results as: 
lie, lazyness, gossips etc. These  proverbs see communication in different aspects. 
K.  Social position: ―Gentility without ability is worth than plain beggary‖-―Нищий граф хуже 
последнего попращайки‖ - ―Кҿрпеңе қарай кҿсіл‖ or ―Аузы қисық болса да байдың баласы 
сҿйлесін‖.  
L.  Agreements and norms: ―Do in Rome as the Romans do‖-―В чужой монастырь со своим 
уставом не ходят‖ - ―Кімнің жерін жерлесең, соның отын ота‖.  In every country people respect 
other‘s private property, if not it can be regarded as a rude and offensive manner. People mostly 
accept peaceful and mutual relations and negotiations between each other.  
M.  Coping and learning:   Knowledge is a great power, but learning and mastering different 
sciences have great difficulty. Every nation advise to learn and respect teachers and masters. ‖Live 
and Learn‖ – ―Век живи, век учись‖ – ―Оқу инемен қҧдық қазғандай‖. ―Don‘t teach a fish to 
swim‖- ―Не учи ученого‖- ―Дария жанынан қҧдық қазба‖.  
T.  Time and sense of time: ―Lost time is never found again‖- ―Потерянного времени не 
воротишь‖- ―Ҿткен іске ҿкінбе‖, ―Уақытыңның босқа ҿткені, ҿміріңнің бос кеткені‖. Different 
people use different proverbs of time and mostly value of spared time, at the same time most people 
do not appreciate their lost time. 
Under the 13 main themes of this classification there are 52 main classes [3, p. 35]. The main theme 
of ―G. Social life‖, having 8 main classes, may serve as an example here:  
G. Social life  
1. kinship: ―Beauty lies in lover‘s eyes ‖ – ―Не по хорошему мил, а по милому хорош ‖ –―Сҧлу 
сҧлу емес, сҥйген сҧлу‖.  
2. development – a person‘s background: ―Familiarity breeds contempt‖ – ―Фамильярность 
порождает презрение ‖ –―Адам сҿйлескенше, жылқы кісінескенше‖.  
3. child : parents / upbringing: ―Like mother, like daughter‖ – ―Яблоко от яблони далеко не 
падает‖ –―Анасын кҿріп, қызын ал, аяғын кҿріп, асын іш‖. ―Little children, little sorrow, big 
children, big sorrow‖ – ―Маленькие дети- маленкие заботы, большие дети – большие заботы‖ –

Абай атындағы ҚазҰПУ-нің Хабаршысы, «Филология» сериясы, №3 (45), 2013 ж. 
 
 
43 
 
―Баланы жастан‖. These proverbs are result of long observations and experience. All people try to 
bring up their children as well as they can. People understand that the children and upbringing them 
have been most important subject of every time. As every country has its customs and so many 
countries, so many customs proverbs of family relations, upbringing teach young parents, but these 
proverbs vary from country to country as customs and traditions vary. From year to year upbrining 
has become more complicated. For example English proverb ―‖ 
4.  man : woman / ranking and position of both sexes: ―Happiness takes no account of time‖ – ―Для 
счастливых время не существует‖ –―Бақыттылар уақытпен санаспайды‖.  
5.  marriage: ―Marriage comes by destiny‖ – ―Женишься так, как на роду написано‖ –―Екі жақсы 
қосылса, ҿлгенше дос болады, екі жаман қосылса, ҿлгенше қас болады‖.  
6.  youth : old age: ―All is good in its time‖ – ―Всему свое время‖ –―Ҽр нҽрсе ҿз уақытымен‖.  
7.  health : illness: ―Health is wealth‖ – ―Здоровье лучше, чем богатство‖ –―Бірінші байлық- 
денсаулық‖.  
 
We  can  add  other  classes as:  love,  betrayal,  knowledge  to  the  list  which  show  the  people‘s 
characters, 
ability 
etc. 
    Phraseological units can be also classified according to the syntactical norms. Phraseological 
units can be classified as head word parts of speech formed. This classification was suggested 
by  I.V.  Arnold.  In  I.V.Arnold’s  classification  there  are  also  sentence  equivalents,  proverbs, 
sayings and quotations [4, p. 740]. Proverbs are usually built metaphorical, e.g.: ―As true as 

Достарыңызбен бөлісу:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   19




©emirsaba.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет