ТУҒан тіл / №1 (20), 2014 Редакция алқасы

ана ТІЛІМ – айБаРыМ

30

zaman  bіr  basqa  da,  öz  tağdiriñdi  özіñ  ayqindap,  öz 

memleketіñdі  öz  qalauiñşa  qwratin  bügіngі  zaman 

bіr basqa. Oniñ üstіne ğalimdar adamniñ ati ömіrіne 

äser etetіnіn de aytip jatadi. Eldіñ ati eldіñ zatina nege 

äser  etpesіn?! Astana  auisqanğa  deyіn  Celinogradtan 

qwtilarda  «Aqmola»  atauin  «Belaya  mogila»  dep 

tüsіndіru  «aq  batani»  «beloe  blagoslovenie»  deu 

siyaqti  qisinsizdiğin,  bіzdіñ  wğimimizda  «aq»  tüstіñ 

ğana emes, adaldiqtiñ, ädіldіktіñ de balamasi ekenіn, 

«molani»  beyіtten  biіk  bağalaytinimizdi,  qasiet 

twtip,  molağa  tünep,  tіlek  tіleytіn  türkіlerdіñ  wrpaği 

ekenіmіzdі qanşa jerden däleldep twrsaq ta, elordamiz 

erke Esіldіñ jağasina tu tіgerde bas qalamizdi Astana 

dep jañaşa atap, jaña jolğa jañarip barip tüsken joqpiz 

ba? Astananiñ ati zatina äser etpedі dep kіm ayta aladi? 

ATAuIn  AlMAsTIRğAnDAR  AZ EMEs 

Aqmolani  Astanağa  almastirarda  elordasin 

köşіrgen elderdі de, astanasiniñ atauin jañaşa qoyğan 

elderdі de bіraz tіzbelegenbіz. Al memlekettіñ atauin 

auistirudiñ  jayi  qalay  eken?  Qarayiq.  Bwğan  misal 

öte köp. Este joq eskі zamandardan berі ataui atimen 

almastirilmağan  eldі  tabu  qiin  deuge  de  boladi. 

Sondiqtan  bіz  ХХ  ğasirmen  ğana  şektelmekşіmіz. 

Ötken  jilği  29  naurizda  «Älemge  äygіlі»  avtorliq 

aydariniñ ayasinda «Iran» degen maqala jariyalağanbiz. 

Soniñ  bіr  twsinda  bilay  delіnedі:  «Iranniñ  zatinan 

bwrin atin aytsaq ta jaqindiğimiz bіrden-aq körіnedі. 

Qazaqta «aris» degen söz bar ğoy. Iran elіnіñ ati däl osi 

sözden şiqqan. «Sredi indoirancev (i tolko sredi nih) 

bil şiroko rasprostranen termin arya – «blagorodniy» 

(«Istoriya  drevnego  mira.  Rannyaya  drevnost»,  M., 

1983,  330-bet).  «S  midiysko-ahemenidskoy  epohi 

iranoyaziçnoe naselenie uje preobladalo v Irane. Samo 

ego  nazvanie  proishodit  ot  slova  ariy,  kak  nazivali 

sebya  iranoyaziçnie  plemena  (midyane,  persi  i  dr.  v 

Irane, skifi i sarmati, drevnie narodnosti Sredney Azii 

i t.d.)» («Istoriya Vostoka. І. Vostok v drevnosti», M., 

1997,  275-bet).  Eldіñ  qazіrgі  ati  ejeldegі  Airanam, 

yağni «ariyler elі» degen sözden. Strabon eñbekterіnde 

Ariya sözі qoldanilğan. Haliqtiñ öz ataui – irani». Al 

osinday tarihi asa tereñ eldіñ ataui künі keşege, yağni 

1935 jilğa deyіn Persiya bolip kelgen. Eseninnіñ ataqti 

toptama  jiri  «Parsi  sazdari»  ataladi  ğoy.  Bwl  ataudi 

olarğa  atam  zamanda-aq  grekter  qoyğan  edі.  Wli 

Kirdіñ  süyegі  jatqan  qala  qazіr  de  Persepolis,  yağni 

Parsilar qalasi ataladi. 1935 jili şah Mohammed Reza 

Pehlevi älem elderіnіñ basşilarina mälіmdeme taratip, 

mwnan  bilay  öz  memleketіn  Iran  ataudi  talap  ettі. 

Şahtiñ sol şeşіmі arqili haliq özіnіñ tarihin tereñdetіp, 

tektіlіgіn tanita tüstі. Bіz bayağidan Birma dep bіletіn 

el 1989 jildan berі Myanma ataladi. Nege? Eldіñ ejelgі 

ati  sol  eken.  Birma  dep  britaniyaliq  otarşilar  atağan 

eken.  Mektepte,  universitette  jürgenіmіzde  Joğarği 

Volta  degen  eldі  bіletіnbіz.  1984  jildan  berі  ol  eldіñ 

ati  –  Burkina-Faso.  Nege?  Sol  jili  Tomas  Sankara 

degen kapitan äskeri töñkerіs jasap, francuz otarşildari 

qoyğan  Joğarği  Volta  atauin  Burkina-Faso  dep 

özgertken. Mağinasi – «Adal adamdardiñ otani». Arada 

az uaqit ötkende, 1987 jili Sankara öltіrіlgen, ol qolğa 

alğan reformalar jayina qalğan, bіraq el ruhin köterіp 

twratin  asqaq  atau  jwrttiñ  jüregіne  de  wyaladi,  älem 

kartasinan da ornin tapti. Esіñіzde bar şiğar, keudelerі 

bіrіgіp bіtken egіz balalardi «Siam egіzderі» deytіn edі 

ğoy. Sol Siamniñ qazіrgі ati – Tailand. Nege? «Siam» 

el tіlіne jat sanskritten sіñgen söz. Tailand – tayliqtar 

elі degen söz. Al tay – bostan adam degen söz. Sonda 

Tailand «Bostandiq süygіş erler elі» degen mağinağa 

ie boladi. Abissiniyaniñ Efiopiya, Ceylonniñ Şri-Lanka 

atanatini  da  osi  bertіnde.  Otarşildiq  oyranin  sanadan 

silip  tastaudi  oylağan  Benin,  Kot  D’Ivuar,  Kabo-

Verde,  Surinam  siyaqti  elder  de  atauin  özgertken. 

Tarihin  tanitip  twrudi  közdegen  körşіles  Moñğoliya 

öz elіn öz tіlіnde resmi türde Moñğol Wlisi (Mongol 

Uls)  atay  bastağan.  Arab  ağayindar  kopttar  qoyğan 

Egipet  atauimen  qatar  (oris  tіlіndegі  «egiptyane» 

sözі  «koptyane»,  yağni  kopttiqtar  degennіñ  säl  ğana 

özgertіlgen türі), eldі Misr Al Arabiya, yağni Misir dep 

atay bastağan. Jaraydi, bärіn tіzbeley berіp qaytemіz, 

özіmіzdіñ  türіkterdі-aq  alayiqşi.  Jaqinda  «Egemen 

Qazaqstanda» tanimal qalamger, Memlekettіk siyliqtiñ 

laureati  Qoyşiğara  Salğarawliniñ  «Alisqa  qarağanniñ 

alimi mol» atti maqalasi jariyalandi. Sonda avtor bilay 

deydі:  «Bwrin  köşkіnşі  haliqtardiñ  san  miñjildiqtar 

boyina  qaliptasqan  dästürі  boyinşa  jañadan  bіr 

memleket  şañiraq  köterse,  ol  sol  memlekettі  qwruğa 

wyitqi bolğan taypaniñ atimen, yağni bileuşі taypaniñ 

atimen  atalatin.  Misali,  keyіngі  «Qirğiz  qağandiği», 

«Wyğir  qağandiği»,  «Türgeş  qağandiği»,  «Qarlwq 

qağandiği» degen siyaqti. Bumin bolsa, bwl dästürdі 

bwzdi.  Öytkenі,  oniñ  arman-müddesі  basqa  edі.  Ol 

sonau täuelsіzdіkke wmtilğan alğaşqi jildardiñ özіnde-

aq özі şiqqan taypasiniñ ğana emes, bükіl türkіtektes 

bauirlarin  bostandiqqa  jetkіzіp,  bіr  ülken  şañiraqtiñ 

astina bіrіktіrudі közdedі. Ol keyіngі Aziya tarihşilari 

(Raşid  Ad-din,  Hondemir,  Äbіlğazi)  jazatin,  jarti 

älemge ämіrіn jürgіzgen Ejelgі Türіk Memleketіndey 

el  boludi  armandap,  erteñіne  eleulі  özgerіs  kіrgіzudі 

maqsat  ettі.  Merzіmdіkke  mäz  bolmay,  mäñgіlіkke 

wmtildi. Bolaşaqqa batil jol aşudi armandadi. Talay jil 

özderіne üstemdіk jürgіzіp kelgen Jiujan memleketіn 

qwlatip,  sol  armanina  jetkіzer  örleu  baspaldağiniñ 

alğaşqi  satisina  ayaq  basqanda  öz  elіnіñ  negіzіn 

qalağan  qwrama  jwrtti  köne  dästürmen  özі  şiqqan 

taypaniñ  atimen  atandirmay,  olarğa  barşasiniñ 

tektestіgіnіñ  ortaq  bіrlіgіn  tanitar  kielі  türіk  esіmіn 

berdі.  Söytіp  özderіn  «bіz  –  türіk  halqimiz»  («türk 

budinimiz»)  dep  jalğanğa  jariya  ettі.  Osini  arada 

1400 jil ötkennen soñ negіzіn oğiz taypalari qalağan 

Osmanli imperiyasi qwlağannan keyіn jwrtinda qalğan 

qwrama haliqti «türіk halqi» dep atap, Mwstafa Kemal 

Atatürіk qaytaladi, oğan deyіn qazіrgі türіkter özderіn 

«osmanli» dep atap kelgen edі». Internet osi tayauda 

31

ана ТІЛІМ – айБаРыМ

ğana:  «Vo  vremena  Blistatelnoy  Porti  slovo  «turki» 

dlya  imperskoy  eliti  znaçilo  primerno  to  je  samoe, 

çto  «derevenşina».  Poddannie  sultana  imenovalis 

osmanami» dep jazdi. Twtas bіr haliq özіn türіk dep 

atauğa qisilatin küyge deyіn tüsken, türіk atanu artta 

qalğandiqtiñ  bіr  belgіsіndey  sanala  bastağan  sol 

twsta  Mwstafa  Kemal  Atatürіk  «Ey,  türіk  jas¬tari! 

Täuelsіzdіgіñe  jäne  elіñe  qauіp  töndіretіn  jaulariñ 

bükіl älemdі tіze büktіrgen jalmauizdar bolui mümkіn. 

Olar  zorliqpen  jäne  aylakerlіkpen  kielі  Otaniñniñ 

bütkіl qamaldarin bağindirip, armiyañdi qiratip, elіñdі 

bodandiqqa  tüsіruge  tirisui  mümkіn.  Mwnday  qiin-

qistau  kezeñderde  sen  namisti  qoldan  bermey,  elіñdі 

qwtqaruğa mіndettіsіñ. Sol kezde senіñ senetіn jalğiz 

küşіñ,  arqa  süyer  jalğiz  tіregіñ  boyiñda  ağip  twrğan 

türіk qani ekenіn wmitpa» degen ataqti sözіn aytqan. 

Türіkterdіñ boyinda türіktіñ qani qaynap şiğa kelgen 

sonda.  Türіkter  jan-jaqtan  antalağan  Antantamen 

aristanday arpalisip, azattiğin saqtap qalğan sonda. 

«ŞARuAŞIlIq oRnAlAsqAn TwRAq»… 

Atirauda  söylegen  sözіnde  Nwrswltan  Nazarbaev 

elіmіzdіñ atauinda Ortaliq Aziyaniñ basqa elderіndegі 

siyaqti «stan» degen jalğau bar ekenіne nazar audardi. 

Prezidenttіñ  äbden  köz  üyrenіp  ketken  körіnіsterge 

de tosinnan qaray alatin bölekşe qasietі osi twsta taği 

bіr  tanildi.  Bilayinşa,  eldіñ  ataui  äbden-aq  kökeyge 

qonimdi.  «Stan»  jalğaui  memleket  qwruşi  wltqa 

qosilğan  twsta  sol  eldіñ  ati  şiğa  keletіnі  beseneden 

belgіlі  emes  pe?  Auğanstan  dese  auğandardiñ  elі, 

Özbekstan  dese  özbekterdіñ  elі,  Türkіmenstan  dese 

türkіmenderdіñ  elі,  Täjіkstan  dese  täjіkterdіñ  elі, 

tiіsіnşe  Qazaqstan  dese  qazaqtardiñ  elі.  Äytse  de… 

Endі osi jalğaudiñ jayina az-kem toqtalayiq. Aldimen 

aytarimiz – «stanniñ» bіzdіñ töl sözіmіz emestіgі de, 

tіptі türkі sözі de emestіgі de, tübі parsi sözі ekendіgі de 

özdіgіnen oniñ eşqanday kemіstіgі bolip tabilmaytini. 

Nwrtas  Oñdasinovtiñ,  Erkebolat  Bekmwhametovtіñ, 

Leninşіl  Rüstemovtіñ  sözdіkterіn  süzіp  şiqqan  kez 

kelgen  adam  qazaq  tіlіne  parsidan  engen  sözder  wlt 

tіlіnіñ wli bayliğiniñ baytaq salasi ekenіn bіledі. Qarap 

otirsañiz,  qazaq  tіlіndegі  farsizmder  delіnetіnderdіñ 

denі  zattiq  mädeniet  wğimdari  –  realiyalar.  Misali, 

abat, aziq, aqir, palau, alqa, alşa, ara, arşa, äbzel, baq, 

dastarqan degen siyaqti. Realiyalar öte erte qaliptasadi 

ärі  özgerіske  köp  tüse  qoymaydi.  Demek,  bіzdіñ 

elderіmіz  de,  tіlderіmіz  de  este  joq  eskі  zamanda 

aralasip-qwralasqan.  Arabizmderdіñ  qazaq  tіlіne 

köp  keyіn  kelgenі  ağza,  azan,  aqiret,  aqirzaman, 

amal,  amanat,  äzіreyіl,  älem,  ärіp,  baqalşi  degen 

siyaqti  ruhani  mädenietke  tän  sözderdіñ  sipatinan-aq 

körіnіp  twr.  Bіraq…  Mäsele  osi  «bіraqta».  Misali, 

irandiqtar nege öz elіn haliq atina öz tіlіndegі «stan» 

(sitan)  jalğauin  qosip  atamaydi?  Nege  olar  Irannan 

memleket  bolip  bölіnіp  şiğudi  talap  etіp,  tinişin  alip 

jüretіn  kurdtardiñ  mekenіn  «Kurdistan»  ataydi? 

Mäsele  «stan»  sözіnіñ  tüpkі  mağinasi  bіz  közіmіz 

üyrenіp, qwlağimizğa sіñgen wğimnan säl basqaşalau 

ekendіgіnde. 

Etimologiyadaği 

eñ 

klassikaliq 

eñbekterdіñ bіrі sanalatin Fasmer sözdіgіne jügіneyіk. 

Bіrіnşі  mağinasi  –  «Tulovişe  çeloveka»  –  belі  bw-

ralğan qizdi «deviçiy stan», simbatti twlğani «stroyniy 

stan»  deytіnі  sodan.  Ekіnşі  mağinasi  –  «mesto, 

mesto prebivaniya», avest., dr.-pers. stana – «stoyka, 

mesto, stoylo», nov.-pers. sitan (otkuda tur. Turkistan, 

Turkmenistan)  –  («Etimologiçeskiy  slovar  russkogo 

yazika.  V  çetireh  tomah.  Tom  ІІІ.  Sankt-Peterburg, 

«Terra»,  1996,  745-bet).  Kazaktardiñ  twrğin-jayi 

«stanica»  atalatini  sondiqtan.  Ojegov  sözdіgі  de 

osini  aytadi:  «Lager,  mesto  stoyanki».  Misaliniñ 

türі:  «Polevoy  s.  (v  kolhozah  i  sovhozah:  punkt  s 

jilimi  pomeşeniyami  na  otdalennih  polyah»  («Slovar 

russkogo  yazika»,  M.,  2008,  998-bet).  Ojegov  bwl 

sözdіñ  basqa  mağinalarin  da  keltіredі:  «Voyuyuşaya, 

boryuşayasya  storona,  obşestvenno-politiçeskaya 

gruppirovka»  dep,  «Smyatenie  v  stane  vraga»  degen 

söylemdі aladi. «Prokatniy stan», «tkackiy stan» degen 

mağinalardi  tüsіndіrіp  jatpay-aq  qoyayiq.  15  tomdiq 

«Qazaq  tіlіnіñ  tüsіndіrme  sözdіgіnde»  «stan»  sözі 

«Şaruaşiliq ornalasqan twraq, belgіlі meken» (13-tom, 

315-bet) dep ayqindaladi. 

EsІM ERDІ DE, ElDІ DE EsEyTEDІ 

Nwrswltan Nazarbaev elіmіzdі älemdegі damiğan 

50 eldіñ qatarina qosu mіndetіn alğa tartqali berі, ol 

maqsatqa  o  basta  közdegen  merzіmnen  bwrin  qol 

jetkelі  berі,  äsіrese  memleketіmіzdіñ  aldina  eñ  oziq 

otizdiqtiñ  arasinan  orin  alu  mіndetі  qoyilğali  berі 

bіzde  köp  närse  özgeruі  kerek.  Eñ  aldimen,  haliqtiq 

sana  özgeruі  kerek.  Dalaniñ  özgeruіnіñ  de,  qalaniñ 

özgeruіnіñ  de,  balaniñ  özgeruіnіñ  de,  dananiñ 

özgeruіnіñ de basti şarti – sananiñ özgeruі. Sana özgerіp 

te  jatir.  Älemnіñ  ädіlettіlіkke  bet  bwra  bastağanin 

kördіk.  Ärekege  emes  berekege  bastağan  haliqtiñ 

qanday ärekettі de ädemі jasay alatinina sendіk. Qalay 

senbeysіñ?  Äuelі  haliq  bolip  qwralsaq,  auizbіrşіlіgі 

bar  el  ekenіmіzdі  özіmіzge  de,  özgege  de  körsetsek. 

Odan keyіn memleket qwra alsaq, el qwruğa kerektіñ 

bärіn tügendep, el qatarli tіrlіk jasauğa kіrіssek. Odan 

keyіn derbes twra alsaq, öz іşіmіzdegі şaruani rettep, 

sirtimizdaği  tіrlіgіmіzdі  tügendep,  qalt-qwlt  etken 

qayiği-mizben-aq  adamzat  jüzіp  jürgen  alip  aydinğa 

abiroymen şiğa bіlsek. Odan keyіn wlt boluğa bet bwra 

alsaq,  barşaniñ  basin  bіrіktіrіp,  üyrenerі  ğana  emes, 

üyreterі de bar elge aynaluğa wmtilsaq. Äuelі özіmіzdі 

tanitsaq, odan  keyіn  özіmіzdі moyindatsaq, keñesten 

keyіngі  keñіstіkte  bіrіnşі  bolip,  türkі  düniesіnde 

bіrіnşі  bolip,  mwsilman  älemіnde  bіrіnşі  bolip 

EQIW  siyaqti  eren  wyimğa  törağaliq  etsek,  oniñ  11 

jildan berі ötkіzіlmey kele jatqan Sammitіn ötkіzsek, 

älemnіñ talay qalasi jarisqa tüsken bäsekede oza şauip, 

düniejüzіlіk körmenі elordamizda wyimdastiru qwqin 

ана ТІЛІМ – айБаРыМ

32

köktіñ  jüzіn  tіtіretken  kök  türіkterі  el  boludi  haliq 

retіnde qaliptasudiñ, memleket retіnde miğimdanudiñ, 

wlt  küyіnde  wyisudiñ  biіk  belesі  dep  bіlgen.  Osiniñ 

bärіn bіrjolata bekіtu üşіn sol zamanniñ özіnde basqa 

qonğan  baqittiñ  bayandiliğin  bіldіretіn  filosofiyaliq 

kategoriya – Mäñgіlіk El wğimin oylap tapqan. Soni 

tasqa  qaşap  twrip,  «MINGU  EL»  dep  jazip  ketken. 

Ejelgі türkіlerden tarağan barşa haliqqa bіrdey tüsіnіktі 

sözder. Mwsilmandiqqa bet bwrğan ağayindar twrmaq, 

tarihtiñ  talayimen  basqa  dіnderdі  wstanatin  sahalar, 

tuvalar,  mariyler  de  et  jürektі  eljіretetіn  El  sözіnen 

ekі  elі  ajiramay,  öz  elderіn  Saha  El,  El  Tiva,  Mariy 

El ataumen keledі. Solardiñ іşіnde mariyler Mariy El 

atauin resmi alip ta ülgerdі. Demek, El – wli wğim», 

dep  jazğanbiz.  El  bolu  –  wli  mwratimiz.  Qazaq  Elі 

atanuğa  wmtilisimiz  –  sol  mwrattiñ  jolindaği  wtirli 

іsіmіz.  Nwrswltan  Nazarbaev  Atirauda  el  sözіn  ata-

babalarimiz köktasqa qaşap jazğan degende Kültegіn 

jazuin  eske  alğan  bolatin.  Elbasiniñ  bwl  qadami  – 

sol  asil  amanatti  aqtau.  Osi  maqalani  qolğa  alarda 

«Qazaq  tіlіnіñ  tüsіndіrme  sözdіgіnen»  «el»  sözіne 

qatisti  twsti  qarağanbiz.  Ol  tws  5-tomniñ  205-220 

betterіn tügel alip jatir. Haliq, jwrt, qauim deseñіz de, 

adamdar, köpşіl deseñіz de, ösken orta, tuğan jer, auil-

aymaq, el-jwrt deseñіz de, adamniñ şiqqan tegі, negіzі 

deseñіz de, Otan, memleket deseñіz de, dos-jar, jaqtas, 

wrandas deseñіz de – bärі de El degen wli wğimniñ 

ayasina  siyadi.  Wşan  qiir  jwrtti  aytsaq,  «baytaq  el» 

deymіz,  alğa  wstar  adamdi  aytsaq,  «el  ağasi»,  «el 

anasi» deymіz, jaqsi-jaysañdi «el auzinda jür» deymіz, 

jolbasşiliq jasaytin jіgіttі «el bastadi» deymіz, bereke-

bіrlіgі  ketken  jerdі  «el  boludan  qaldi»  deymіz,  jwrt 

tinişin  alğandi  «elge  bülіk  saldi»  deymіz,  bіrlіktі, 

twtastiqti  saqtağandi  «el  wyitqisi  boldi»  deymіz, 

äyteuіr,  «el»  sözіne  qatistiniñ  bärі  іrі  kelіp,  kesek 

turaladi.  «El»  sözі  tarih  tabistirip,  tağdir  toğistirğan, 

özіmіzben  etene  oristiñ  tіlіne  de  jaqin.  Fin-ugor 

tіldіk  tobindaği  mariylerdіñ  öz  elіn  Mariy  El  atauin 

Mäskeudіñ  qoldaui  da  soniñ  bіr  belgіsі.  Reseydіñ 

tarih ğiliminda, türkologiyasinda «El» wğimi (Velikiy 

Tyurkskiy  El)  Türіk  qağanati  zamaninan  berі  barliq 

türkіlerdіñ qoğamdiq-sayasi qwrilimin, ruhani älemіn 

sipattaytin wğimğa aynalğan. Sol ülgіmen memlekettіñ 

jaña atauiniñ orisşa nwsqasin «Kazah El» türіnde aluğa 

bolar  edі  dep  oylaymiz. Ağilşinşasi  tiіsіnşe  «Kazakh 

El» bolar, bälkіm. 

JIlDARDIñ JIInTIq JEMІsІ 

Atiraudaği  Elbasi  sözіn  aytqanda  osi  wsinis  sol 

jerde jasalğanday köretіnderdіñ, solay söyleytіnderdіñ 

kezdesetіnі tañ qaldiradi. Bіle bіlsek, Qazaq Elі ataui 

– Nwrswltan Nazarbaevtiñ jildar boyği perzenttіk te, 

prezidenttіk  te  oy-tolğanistariniñ,  adamdiq  arman-

añsariniñ  jiintiq  jemіsі.  Men  Elbasi  eñbekterіnіñ 

belgіlі  ğalim,  qayratker  Mahmwt  Qasimbekovtіñ 

jetekşіlіgіmen  qazaq  tіlіnde  dayindalip  jatqan 

jeñіp  aluğa  qol  jetkіzsek,  tіptі  elіmіzdі  Olimpiada 

şaqiruğa  şamasi  keletіn  memleketter  qatarinda 

ümіtker etkіzsek, osiniñ bärі aynalip kelgende aldimen 

özіmіzdі  özіmіzge  qwrmettі  etkenіmіz,  özgelerge 

özіmіzdі  qwrmettetkenіmіz  emey  nemene?  «Sayasat 

–  qoldan  keletіndі  jasay  alu  önerі».  Qazaq  elіnde 

älі  köp  şarua  jasalmağani  aniq.  Qazaq  elіnde  bwğan 

deyіn jasauğa bolatin şaruaniñ köbі jasalğani taği aniq. 

Jiirma  jilda  Japoniyadağiday  jayqalip  ketpegenіmіz, 

Amerikadağiday  arşinday  almağanimizdiñ  basti 

sebebі  –  jiirma  jilda  Japoniyadağiday  jayqalip  ketu, 

Amerikadağiday arşinday alu mümkіn emestіgі. Jiirma 

jilda  täuelsіzdіk  täuekelіne  qatar  kіrіsken  özіmіzdey 

elderden  kem  qalmauğa  bolatin  edі,  ol  jasaldi.  Ol 

elderden  ozuğa  bolatin  edі,  ol  da  jasaldi.  Özіmіzden 

mümkіndіgі köbіrek eldermen teñesuge bolar edі, ol da 

jasaldi. Olardan da ozuğa bolar edі, ol da jasaldi. Qanşa 

jerden talapşil bolsaq ta Qazaqstanniñ іşkі jalpi önіmі 

Ortaliq  Aziya  elderіnіñ  bärіn,  Kavkazdaği  elderdіñ 

bärіn  qosqandaği  іşkі  jalpi  önіmnen  artiq  ekenіne, 

tіptі halqiniñ sani bіzden üş ese köp Ukrainaniñ іşkі 

jalpi önіmіnіñ kölemіnen de anağwrlim asip tüsetіnіne 

täube  aytpau  jönsіz.  Endіgі  jerde  osi  jasampazdiq 

jolimizğa kedergіsіn keltіruі, kelbetіmіzge köleñkesіn 

tüsіruі mümkіn deytіndey jaydiñ bärіn eskere jüruіmіz 

kerek.  Soniñ  bіrі  –  san  türlі  sebepterge  baylanisti 

Aziyadaği  bіrqatar  elderge  tañilip  ülgergen  jağimsiz 

stereotipter.  Ökіnіşke  oray,  äleumettіk-ekonomikaliq 

reformalardi  jüzege  asiruda  da,  eldegі  qoğamdiq 

twraqtiliqti qamtamasiz etude de onşa jarqirap körіne 

qoymağan  mem-leketterdіñ  bіraziniñ  atauina  «stan» 

jwrnağiniñ  jabisip  jürgendіgі  ras.  Özgelerge  bağa 

berіp qayteyіk, bіraq Päkіstanniñ da, Auğanstanniñ da, 

Özbekstanniñ da, Türkіmenstanniñ da, Täjіkstanniñ da, 

qol jetkіzgen bіrqatar tabistarina qaramastan, twtastay 

alğanda, älemdіk ölşemder twrğisinan qarağanda artta 

qalğan  memleketter  şoğiri  sanalatini  ras.  Talaylardiñ 

Qazaqstandi da sol qatarğa qosa saluğa beyіm twratini 

da  ras.  Ärine,  bіzdіñ  elderіmіzdіñ  qordalanğan 

mäselelerіnіñ  tіreler  tüyіnі  atauinda  «stan»  jwrnaği 

jürgenіnen  deu  külkіlі  jay,  olay  deu  tіptі  qwlaqqa 

kіrmeydі,  olay  aytatindar  tabilsa,  ondaylardi  keşegі 

Qirğizstanniñ  bügіn  Qirğiz  Respublikasi  atanuinan 

ne  özgere  qaldi  degen  jalğiz  uäjben-aq  jalp  etkіzuge 

boladi.  Degenmen,  el  turali  sirt  köz  pіkіrdіñ  eldіktіñ 

sipatina  atimen  äserі  joq  deudіñ  de  jönі  kelmeydі. 

yağni,  Nazarbaev  el  atauinan  «standi»  alip  tastau 

jayinda  oylanip  körudі  wsinğanda  memlekettіñ 

älemdegі  jağimdi  imidjіn  jaqsarta  berudі  aldimen 

maqsat twtip otir. 

жүктеу/скачать 11,93 Mb.

Достарыңызбен бөлісу: