М инистерство образования и науки республики казахстан


Символические значение цвета в казахской мифологии



Pdf көрінісі
бет25/29
Дата06.03.2017
өлшемі9,51 Mb.
#8135
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   29

Символические значение цвета в казахской мифологии
В  статье рассматривается символика и  семантика цветов  в  изобразительном искусстве 
и  понимание  использования  колористических  сочетаний  в  национальном  искусстве,  связь  с 
казахскими традициями, мировоззрением, влияние на развитие современного искусства.
Ключевые слова:  Изобразительное искусство, живопись, семантика, культуролога.
Tleukhanov N.S.,  K habadashev N.A., Abdeshev A.B.
Symbolic  and Semantic m eaning of Colors in K azakh Mythology
This article  deals with the  symbols  and  semantics o f the color in graphic  arts, Understanding 
of the  usage  o f color  combinations  in  national  art,  the  connection  with the  Kazakh  traditions,  the 
worldview the influence on the development of modern arts.
Kewwords:  Visual Arts, painting,  semantics, Cultural  Studies.
УДК:  811.512  122:811.111  362
Y eshniyaz G.S. - Master o f Art,  PhD  student o f 
Kazakh Ablai Khan University o f International Relations and W orld Languages.
E-m ail: yeshniyaz@gmail.com
E X PR E S SIO N  O F PA R T IC IPA N T -IN T E R N A L   PO SSIB IL IT Y  M O D A L IT Y  
IN  K A Z A K  AND E N G L ISH
A bstract.  This paper deals with expression of participant-internal possibility modality and its 
coding  in Kazakh and English with - A  al  analytical  formant and the  modal  verb  can  respectively.  It 
will  be  shown  that  - A   al  andcan  express  all  semantic  properties  o f participant-internal  possibility 
modality  such  as  inherent/  learnt  and  mental/physical.  The  paper  also  accounts  for  thepolysemy 
property o f - A  al and can as well as learning difficulties of the analytical verb forms and modal verbs.
Keywords:  modality,  ability, participant-internal possibility,  converb, modal verb.
The  category  of  modality  is  one  of  the  disputable  issues  in  linguistics.  This 
feature  of the  category  is  well  noted  by  J.Nuyts:  “ ‘Modality’  is  one  of the  ‘golden 
oldies’  among the  basic  notions  in the  semantic  analysis  of language.  But,  in  spite  of 
this,  it also remains  one  of the most problematic and controversial notions:  there  is  no 
consensus  on how to define and characterize it, let  alone  on how to  apply definitions in 
the empirical analysis of data” [5, p.  5]. Also
M.R.  Perkins  well  noted  that  “  doing  research  on  modality  is  very  similar  to 
trying to  move  in  an overcrowded room without treading  on  anyone  else’s  feet”  [7,  p.
4].  In this research we made considerable number of references to works done before in 
this  field  including  foreign  and  Post-Soviet  scientists.  However,  we  believe  that  we 
could  add  something  new  to  the  domain  of modality.  In  this  paper  we  understand 
modality  as  an  additional  meaning  to  the  proposition  of the  sentence.  The  overlaying 
meaning can be explained in terms of possibility and necessity as the action or situation 
described in the preposition can be  1)  necessarily/possibly true/false  from  the  point  of 
speaker  (epistemic  modality);  2)  necessary/possible  to  do  from  the  point  of  speaker 
(deontic  modality);  3)  necessary/possible  to  do  for  the  subject  of  the  sentence 
(participant-internal  and  participant  external  modality).  This  paper  concerns  with 
participant-internal  possibility  which  is  “ ...  internal  to  a  participant  engaged  in  the 
state  of affairs  and  ...  deals  with  a  participant’s  ability  (capacity)”  [9,  p.  80]  and  its 
coding  in  English  and  Kazakh,  a  south  Kipchak  Turkic  language,  in  a  comparative 
perspective.

Our  central  hypothesis  is  that  in  Kazakh  participant-internal  possibility 
(henceforth  PIPM)  is  coded  by  -A  al  analytical  verb  form  which  correspond  to  the 
English modal verb can.
-A  al  and  can  also  share  semantic  features  of PIPM  expressing  inherent/learnt 
and mental/ physical PIPM.
The  structure  of the  paper  as  follows.  In  Section  2  we  will  briefly  look  at  the 
theoretical  issues  on  the  topic.  Section  3  contains  the  core  of  our  analysis,  i.e. 
peculiarities of -A al in Kazakh and can in Englishingiving ability meaning.
Theoretical issues. Many  scholars  tend to use  different terms  to refer to  ability 
meaning.  In  this  work  we  look  at  the  classical  works  on  modality. Bybee  J.,  Perkins 
J, Pagliuca  W.  treat  ability  meaning  as  one  of  the  sub  meanings  of  agent-oriented 
modality  and  define  it  as  “ability reports  the  existence  of internal  enabling  conditions 
in  the  agent  with  respect  to  the  predicate  action”.  Also  add  that  ability  meaning  can 
generalize to  “root possibility,  which reports on general enabling  conditions  and is  not 
restricted  to  the  internal  condition  of  ability,  but  also  reports  on  general  external 
conditions,  such  as  social  and  physical”  [2,  p.  177-178].  Palmer  F.  considers  ability 
meaning is  covered by  sub-class  of dynamic modality “subject-oriented” modality and 
defines  that  “...  dynamic  modality is  subject-oriented in the  sense that it is  concerned 
with  the  ability  or  volition  of  the  subject  of  the  sentence,  rather  than  opinions 
(epistemic)  or attitudes  (deontic)  of the speaker (and addressee)”  [8, p.  36].  The reason 
for  choosing  the  term  “  subject-oriented”  lies  in that  fact  that  only  animate  creatures 
have an ability to do  something, but the subject of the sentence can be inanimate which 
have power or quality to do the action in the predicate [7, p.  76-79].  M.R.  Perkins using 
Von  Wright’s  term  includes  ability  meaning  to  the  dynamic  one  alongside  with 
boulamic  modality  which  is  related  to  desire  and  likelihood  modality  which  denotes 
possibility.  He  defines  dynamic  modality  in  conceptual  perspective  as  “relationship 
which  exists  between  circumstances  and  unactualized  events  in  accordance  with 
natural  laws  -  e.g.  those  of physics,  chemistry,  biology,  etc.”  [7,  p.  11].  E.I.  Belyaeva 
uses  the  term  “vosmojnost’”  (posibility)  which  is  ,  to  our point  of view,  is  too  broad 
and opaque as it covers not only ability meaning but also  epistemic modality as well  as 
deontic one  [1, p.126].
Van  Der  Auwera  J.  and  Plugian  V.  A.  favors  the  term  “participant-internal 
possibility”  which means  that inner qualities  of the participant/subject of the  sentence 
makes  it possible to  fulfil the  action given  in the proposition  [11,  p.  80].  The term can 
also  be  contrasted  to  “participant  external  possibility”  where  because  of the  external 
circumstance it is  possible to carry out the action.  Terms used by Palmer F, Bybee J.  et 
al.  and Auwera J.  et  al.  in  some  sense  cover the  same  semantic  domain.  For instance, 
“subject-oriented  possibility”,  “ability”  and  “participant-internal  possibility”  refer  to 
ability/capacity  meaning,  but  we  likewise  side  with  Auwera  J.  et  al.  as  ‘participant  -  
internal  possibility”  is  more  specific,  can  be  opposed  to  its  counterpart,  also  it  refers 
not  only  to  the  ability  but  also  capacity  of  the  participant.  Also  we  exploit  ability 
meaning in relation to  animate subjects.  According to The good English Guide «ability 
is an acquired skill:  her ability to speak several languages.  A capacity is more an innate 
talent:  her  capacity  for  learning  languages”  [3,  p.43].  Thus,  participant-internal 
possibility can be further classified as inherent/ learnt and mental/physical.
Participant-internal possibility m odality operators: -A al and can
The most prominent operator of ability in Kazakh is  - A  al analytical formant.  In 
Kazakh an  analytical  verb  consists  of lexical verb  inflected by  auxiliary verb  and they 
express  a certain grammatical  meaning.  For example,  if we  look  at the  morphological

structure  of  the  following  analytical  verbs,  all  of  them  consist  of  auxiliary  verbs 
preceded by lexical verbs ending in converb suffixes.
1  a.  zur-e ber, 
go-CV give-2SG 
(you) continue going
b.ayt-a al-a-di, 
say-CV take-CV-3SG 
(He) can say
c. 
oqi-p zUr, 
study-CV go-3SG 
(He) is studying
In  these  examples  -e  ber,  -a  al,  -p  zur  are  analytical  formants,  which  add 
additional  grammatical  meanings  (modal,  aspectual)  to  the  main  verb.  Each  of these 
analytical  formants  has  an  indivisible,  single  meaning.  “They  express  one  single 
meaning no  matter how many  components  they  are  composed  of and the  meanings  of 
components  are  indivisible  and  idiomatic.  Thus,  it  is  impossible  to  add  any  other 
morphological element to the analytical formant structure”  [6, p.  7].  For instance, - A  al 
analytical formant should consist of these exact elements  to express  ability meaning, if 
we  use  another  converb  suffix  like  -ip   al,  it  will  have  another  meaning,  precisely, 
benefactive meaning.
Analytical verb forms in Kazakh comprise the part of grammar which is difficult 
to  acquire  for  learners  o f Kazakh  as  a  foreign  language.  It  is  determined  by  several 
factors:  first of all,  according to “Kazakh grammar” there are 70  analytical verb forms 
[10, p.  64].  As  it is noted above they can express wide range  of grammatical meanings 
including  modal,  tense,  aspectual  etc.  Secondly,  it is  caused by  polysemous feature  of 
analytical  verb  forms.  For  instance,  -A  al  in  addition  to  PIPM  meaning  can  express 
participant-external 
possibility 
modality 
and 
the 
action 
which 
happened 
unexpectedly.Last but not the least,it is  caused by concept difference in mother tongue 
and Kazakh.  For example, in English analytical verb forms express tense and aspectual 
meaningsbut not modal one.
In  English  modality  is  mostly  expressed  so  called  grammatical  categories 
“modal verbs”.  The  semantics  and functions of modal verbs  discussed a lot in English. 
It  can  be  summarized  that  there  are  two  approaches  to  it:  “polysemantic”  approach 
which  states  that  each  modal  verb  covers  several  meanings  depending  on  the  context 
(cotext)  and “monosemantic”  approach according to which each modal denote  a single 
meaning.  The number of supporters of the former overrides the latter one.  According to 
F.  Palmer who  side the former strategy stated that auxiliary verbs where belong modal 
verbs  differ  from  other  verbs  according  to  NICE  properties  -  “their  occurrence  with 
negation, inversion,  ‘code’  and emphatic affirmation as in:
Must I come?
I can’t go
He can swim and so can she 
He will be there”
He also gives seven features of modal verbs such as that:
1) They do not co-occur:  there is no  *will can come  *may shall be
2) They have no -  sforms for their 3rd person singular:  e.g.  *He oughts to come.
3) They have no non-finite forms:  e.g.  no  *to can or *canning
4) They have no imperatives:  *Can be there!

5)  MUST  has  no  morphologically  past  tense  form,  although  the  others  do 
(could,  should,  might,  etc.);  of those  forms,  only  could  is  used  to  refer  to  past  time 
(though all may occur in reported speech)
6)  There are suppletive negative forms 
He may be there  - He can’t be there 
He must be there -  He needn’t be there
7)  There  are formal  differences between the modal verbs,  in their epistemic  and 
deontic senses, 
in terms of negation and tense[9, p.  33].
M.R.  Perkins,  a supporter of the latter approach ,  “ isolate a single core meaning 
for each of English modals which is  independent of its context of use”.  He also divides 
modal  verbs  into two large groups:  ‘primary’  modals  (can,  may,  must,  will,  shall)  and 
‘secondary’  modals  (could,  might,  ought to,  would).  M.R.  Perkins  states  that the  core 
meaning of CAN is
“ K (C does  not preclude that e occur)
Where:  K = natural laws 
C = an emperical circumstance 
e = an event
K (x) = x is the case relative to K”  [7, p.  34]
It  means  that  circumstance  do  not  prevent  happening  of  the  action  in  the 
preposition.  In the case of PIPM ability of the person does not prevent happening of the 
action in the preposition.
According  to  D.  Mindt  “two  meaning  are  prominent  with  can:  possibility 
(58%)”  which  is  participant-external  possibility  modality  (henceforth  PE PM),  and 
“ability  (33%)”  which  comprises  participant-internal  possibility  modality  [4,  p.  75]. 
According to  our result  -A  al  also  expresses  both PEPM  (47%)  and PIPM  (53%).  For 
example:
1a.Menkitap-ti' qara-p boldi-m.  Siz-ge ber-e al-a-min.  (M. Auezov)
I book- ACC look-CV finish-1SG.  You-DAT give -C V  AUX-CV-1SG.
I finished reading the book.  I can give it to you.
b.  You can’t see him because he is having a lunch with a publisher.
2a.  Edige -  adebiyetsi.Sondiqtanolnenarse-nibol-ma-sinasqaq,
Edige  -   literary  man-3SG.Therefore  heanything-ACC  be-NEG-DAT  lofty, 
aserliet-ipstiwrette-j al-a-di.
impressive AUX-CV describe -C V  AUX- PRES-3SG
Edige is a literary man.  Therefore he  can describe anything loftily,  impressively 
(M.  Magaiyn).
b.  I can only type very slowly as I am a quite beginner.
In (1  a) and (b) the subject of the sentence is able/not able to carry out the action 
because  of  circumstances,  while  in  (2  a)  and  (2b)  the  possibility  of  the  action  is 
determined  by  inherent  properties  of  the  subject.  Here  both  PEPM  and  PIPM  are 
coded by can in English and -A  al in Kazakh.
Participant-internal 
possibility 
meaning 
can 
be 
learnt/inherited 
and 
mental/physical.  Inherent participant-internal possibility meaning denotes that action is 
possible to be carried out because the subject has innate or born property such as talent, 
gift  and  capacity  to  do  the  action.  Learnt  participant-internal  possibility  shows  that 
because  of acquired knowledge  or skill the  subject is  able to fulfil the  action.  Physical 
participant-internal  possibility  displays  subject’s  strength  to  do  the  action,  whereas 
mental  participant-internal  possibility  is  connected  with  subject’s  intellectual  ability. 
According  to  our  result,  can  in  English  and  -A  al  in  Kazakh  express  all  of  these 
meaning as opposed to other means of PIPM in both languages.  For instance:

3.Biraqktiz-diqay-si'zqaraqgittin-in-de,  dauwi'l-di', zauwi'n-di'
But  autumn-GEN  moon-ADJ  dark night-ACC-LOC,  wind-ADJ,  rain-ADJ  tuni, 
kerekbol-sazalgizttiptobilgini,  zalgi'zsogirqaragaydi  night,  need  be-COND  sole  bush 
spirea-ACC,  sole bush pine tree-ACC  tab-a al-atin.  find-CV AUX-PART.
But ,when  it  is  necessary,  even  in  dark  moonless  night,  windy,  rainy  night  o f 
autumn he can fin d  a bush o f  spirea,  a hush ofpine tree.  (M. Atiwezov).
4.  It  is  now  getting  quite  difficult  to  find  choirboys  old  enough  to  behave  in 
church who can  still sing treble.
5 a.  -Soda sozbol-i'p pa!  Ozim de koter-e al-a-min.
- That too word be-CV Q!  REFL.  too lift -C V  AUX-FUT-1SG
It is not a big deal! I  can lift that myself.  (Saymerdenov.  S)
b.  He can run a marathon in under two and a half hours.
6 a. Zat-qaayt-uwkerekbol-sa, Abayotir-ganzer-de o-ni'
Memory-DAT  say-INF  need  be-COND,  Abay  sit-PART  place-LOC  it-ACC 
agi'z-i'p,  suwdirat-ipayt-ip  ta  ber-e  al-a-di'.  flow-CV,  fluent-CV  say-CV  too  give-CV 
AUX-PRES-3SG.
When it is neccesary to say by heart, Abay can say that quickly and fluently (M. 
Atiwezov).
b.  He can  speak fourteen languages.
(2b)  and  (3)  show  that  the  subject  is  able  to  fulfill  the  action  due  to  his 
learned/acquired  skill,  while in (2a)  and (4)  the subject because  of his  innate capacity 
can describe  anything impressively and beautifully or sing in a high tones.
(5 a)  and (5  b) display a physical strength/ability of a person to lift a heavy thing 
and  to  run  a  marathon,  whereas  (6a)  and  (6b)  denote  subject’s  mental  skill  to  learn 
something very vast and speak several languages.
Conclusion.  The  analysis  of  modality  in  Kazakh  and  English  revealed  the 
existence of sub-meaning  of possibility,  participant-internal possibility modality which 
deals with the ability and capacity of the subject of an action.  We have identified that -  
A  al and  can  areprominent  operators  of PIPM  in  Kazakh  and  English respectively,  as 
they have an ability to express it from different semantic facets  such as mental/physical 
and learnt/inherited ability meanings and frequently used in expressing PIPM.
Abbreviations
1SG
first-person singular
CV
converb
REFL.
reflexive
DAT
dative
2SG
second-person singular
FUT
future
GEN
genitive
ACC
accusative
LOC
locative
ADJ
adjective
AUS
auxiliary
COND
conditional
Q.
interrogative
INF
infinitive
L iterature:
1. 
Belyaeva 
E.I. 
Vozmojnost 
// 
Teoriyafunctional’noigrammatiki: 
Temporal’nost’.  Modal’nost’ -  L.: Nauka,  1990 -  263 p.

2.  Bybee,J.,R.  Perkins  and  W.  Pagliuca.  The  evolution  of  grammar:  Tense, 
aspect  and  modality  in the  languages  of the  world  -  Chicago:  University  of Chicago 
Press,  1994. -  420 p.
3.  Howard,  C.  The good English Guide -  Kent:  Mackeys Ltd,  1993. -  97 p.
4.  Mindt,  D.  An  empirical  grammar  of  the  English  verb  -  Berlin: 
CornelsonVerlag,  1995. -   192 p.
5.  Nuyts, J.  The modal confusion:  on terminology and the concepts behind it // 
Modality.  Studies  in  forms  and  function  -   London:  Equinox  Publishing  Ltd,  2005  -  
285 p.
6.  Oralbaeva,  N.  Qazaqtilindegietistiktiqanalitikali'qformanttarimqqurili'si'  men 
magi'nasi-  Almaty:  Gi'li'm baspasi',1979. -   195 p.
7.  Perkins,M.R.  Modal  Expressions  in  English  -   London:  Frances  Printer, 
1983.-  115 p.
8.  Palmer,  F.R.  Modality  and the English modals  -  London:  Logman,  1990.  -
256 p.
9.  Palmer,  F.R.  Mood and modality - Cambridge:  Cambridge University Press, 
2001. -  236 p.
10.  Sovremennykazaxskiiiazyk  -  Alma-ata:  Izdatel’stvoakademiinaukkazaxskoi 
SSR,  1962  .  -  415  p.
11.  Van  Der  Auwera,  V.A.  Plugian  Modality's  semantic  map  //  Linguistic 
Typology-  1998.  - № 2. -  P.  79-124.
Ешнияз Г.С.
Ішкі мүмкіндік модальділігінің қазақ және ағылшын тілдерінде берілуі
Мақала модальдік категориясының бір субкатегориясы - ішкі мүмкіндік модальділігінің 
қазақ  және  ағылшын  тілдерінде 
зерделенуін  қарастырады. 
Автор 
ішкі 
мүмкіндік 
модальділігінің  семантикалық  қүрылымдарын  туа  біткен/жүре  біткен,  физикалық/ментальды 
ішкі  мүмкіндік  деп  бөліп,  оның  қазақ  тілінде  -А  ал  аналитикалық  форманты  жэне  ағылшын 
тілінде can модальді етістігі арқылы берілу ерекшеліктерін көрсетеді.
Кілт сөздер:  модальділік, ішкі мүмкіндік модальділігі, көсемше, модальді етістік
Ешнияз Г.  С.
Выражение модальности внутренней возможности на казахском и английском языках
В  статье 
рассматривается  один  из  субкатегории  модальности  -   модальности 
внутренней  возможности  и  его  выражения  на  казахском  языке  с  помощью  аналитической 
формы  -А  ал  и  на  английском  языке  с  помощью  модального  глагола  can.  Автор  указывет  на 
основные  семантические  аспекты  модальности  внутренней  возможности,  описывает  сходства 
и особенности их выражения на казахском на английском  языках.
Ключевые  слова:  модальность,  модальность  внутренней  возможности,  деепричастие, 
модальный глагол

УДК:  811.11:821.161.1
Щ ербако ва И .К . -  преподаватель,  ЗКГУ им.  М.Утемисова
E - mail: irina.sherbakova.62@mail.ru
К О М П А РА Т И В Н А Я  Х А Р А К Т Е Р И С Т И К А  К А Т Е Г О Р И И  В Р Е М Е Н И  
Р У С С К О Г О   И  А Н Г Л И Й С К О Г О  Г Л А Г О Л А  С П О ЗИ Ц И И  П Е РЕВ О Д А  
Т Е К С Т А  (НА М А Т Е РИ А Л Е  П Е РЕ В О Д А  П Р О И ЗВ Е Д Е Н И Й  
А.С. П У Ш К И Н А )
Аннотация.  В  данной  статье  даётся сравнительная характеристика категории времени 
русского  и  английского  глаголов  на  примере  перевода  текстов.  В  качестве  примеров 
используются  фразы  из  произведений  русских  писателей  в  переводе  на  английский  язык. 
Категория  времени  рассматривается  не  на  уровне  реального  момента  речи,  а  на  уровне 
представления говорящего о событии и времени его восприятия.
Ключевые  слова:  Таксис,  модальность,  момент  речи,  текстовое  время,  эмотивное 
время, художественное время.
Категория  времени  рассматривалась  и  с  позиции  лингвистики  текста, 
основанной  на  отграничении  эпического  повествования  от  других  видов 
сообщений.  Предшественником  этого  подхода  был  А.Белич  (1958),  выделивший 
сферу  «синтаксического  индикатива»,  в  котором  употребление  всех  форм 
времени  соотнесено  с  реальным  моментом  речи,  и  сферу  «синтаксического 
релятива»,  в  которой  прошлое  как  бы  полностью  отрешено  от  реального 
настоящего и изображается само по себе.  Э.  Бенвенист  разграничил «план речи», 
использующий  во  французском  языке  все  времена  кроме  «аориста»  и  все  три 
грамматические 
лица, 
и 
«план 
истории», 
использующий 
только 
«повествовательные» времена.
Значения  одновременности,  предшествования  и  следования  действий  и 
другие  временные  отношения  между  действиями,  выражаемые  глагольными 
формами, некоторыми языковедами выделяются в особую языковую категорию  -  
таксис  (от  греч.  taxis  -   построение,  порядок,  расположение).  Понятие  таксиса  в 
отличие от понятия времени было определено P.O. Якобсоном  [5].
Таксис  существует  в  любом  языке,  однако  как  особая  грамматическая 
категория,  отличающаяся  от  вида  и  времени  -   лишь  в  тех  языках,  где  имеется 
соответствующая  специальная  система  грамматических  форм.  Р.О.Якобсон 
рассматривал  таксис  как  одну  из  категорий,  не  относящихся  к  типу  шифтеров. 
Таксис характеризует сообщаемый  факт по  отношению  к другому  сообщаемому 
факту и безотносительно к факту сообщения.
А.В.  Бондарко  трактует  таксис  как  «функционально-семантическое  поле, 
формируемое  различными  средствами  (морфологическими,  синтаксическими, 
лексическими),  объединёнными  функцией  выражения  временных  отношений 
между действиями в рамках целостного временного периода»  [1, c.  28].
Целостность  временного  периода  -   необходимый  признак  таксисного 
отношения.  Данный  признак  может  характеризовать  комплекс  действий, 
выраженных  разными  формами  времени,  но,  тем  не  менее,  охватываемых 
единым  временным  периодом.  В  таких  случаях  формы  времени  разные,  но  они 
имеют  одну  и  ту  же  денотативную  темпоральную  отнесённость.  Однородность 
отнесённости всех компонентов данного комплекса действий к одному и тому же 
денотативному  времени  с  точки  зрения  момента  речи  -   необходимое  условие 
цельности  временного  периода,  и,  тем  самым,  и  условие  существования 
таксисного отношения.

Якобсон,  говоря  о  таксисе  как  грамматической  категории,  приводит  в 
качестве  примера  факты  нивхского  языка,  а  также  языка  хопи.  В  числе 
грамматических  понятий,  выражаемых  русскими  глагольными  формами,  он 
рассматривает зависимый и независимый таксис.
В  языкознании  помимо  грамматических  категорий  существуют  также  и 
понятийные  категории.  В  качестве  их  грамматикализованного  ядра  понятийной 
категории  выступает  соответствующая  ей  грамматическая  категория.  Так, 
аспектуальности и таксису соответствует вид,  а  темпоральности -  время.
Глагольное  слово  наиболее  склонно  к  синтаксической  развёртке,  то  есть 
оно должно передаваться с учётом его окружения, с учетом типологии текстов.
Заметим,  что  в  некоторых  произведениях  А. С.  Пушкина  глагол  нередко 
является  не  одиночным,  а  реализуется  в  рамках  абзаца.  Поэтическая  речь  по- 
иному  использует  глагол.  Он  перемещается  здесь  в  сферу  тропики  и  задаётся 
всем текстом стихотворения в целом или его фрагментом (строфой).
Одним  из  образцов  анализа  поэзии  Пушкина  в  лингвистическом  ракурсе 
можно  считать  анализ  стихотворения  молодого  А.С.  Пушкина  «Предчувствие» 
или «Снова туча надо мною...» М.Л.  Гаспаровым  [2].
М.Л.  Гаспаров,  анализируя  это  стихотворение  (1828),  пишет,  что  из  слов 
этого 
стихотворения 
перед 
нами 
складывается 
художественный 
мир 
произведения:  из  существительных  -  его  предметный  (и понятийный)  состав;  из 
прилагательных  -   его  чувственная  (и  эмоциональная)  окраска;  из  глаголов  -  
действия  и  состояния,  в  нем  происходящие.  Он  также  отмечает,  что  время 
представлено 
в 
«Предчувствии» 
с 
«всё 
нарастающей 
тонкостью 
и 
подробностью».  В  первой  строфе  противопоставлены  друг  другу  «прошлое  и 
будущее:  с  одной  стороны,  «тучи  собралися»  -   прошлое;  с  другой -   будущее: 
«сохраню  ль  к  судъбе  презренье,  понесу  ль  навстречу  ей  непреклонность  и 
терпенье...?»  И  между  этими  двумя  крайностями  теряется  настоящее  как 
следствие  из  прошлого:  «рок  угрожает  снова  мне».  Во  второй  строфе  автор 
сосредотачивается  именно  на  этом  промежутке  между  прошлым  и  будущим,  на 
настоящем:  «бури  жду»,  «сжать  твою...  руку я  спешу»;  и  лишь  для  оттенения 
того,  куда  направлен  взгляд  из  настоящего,  здесь  присутствует  и  будущее: 
«может...  пристань  я  найду».  В  третьей  строфе  автор  сосредотачивается  на 
предельно  малом  промежутке  -   между  настоящим  и  будущим.  Казалось  бы, 
такого  глагольного  времени  нет,  но  есть  наклонение  -   повелительное,  которое 
именно  и  связывает  настоящее  с  будущим,  намерение  с  исполнением:  «...тихо 
молви  мне»,  «опечалься»,  «взор  свой...  подыми  иль  опусти».  И  при  этом  для 
направления  взгляда  продолжает  присутствовать  будущее:  «твоё  воспоминанье 
заменит  душе  моей...».  Таким  образом,  будущее  присутствует  в  каждой  строфе 
как  сквозная  тема  тревоги  автора,  а  сопоставленное  с  ним  время  всё  более 
приближается  к  нему:  сначала  это  прошедшее,  потом  -   настоящее,  и  наконец -  
императив, рубеж между настоящим и будущим.
Русские  глаголы  с  их  ограниченной  системой  времён,  двумя  видами  -  
совершенным  и  несовершенным,  с  их  приставками,  безличными  формами, 
причастиями и деепричастными оборотами обычно представляются переводчику 
чем-то  похожим  на  ребус.  Настоящее,  прошедшее  и  будущее  время  русских 
глаголов  при  переводе  на  английский  не  предрешают  автоматически  время 
действия  последних,  т.к.  в  английском  языке  для  различных  форм  глаголов 
русского  языка  абсолютных  грамматических  эквивалентов  не  существует.  Ещё 
более сложной и коварной является «увязка» вида со временем.

Рассмотрим  некоторые  случаи,  вызывающие  затруднения при переводе  на 
примере  глагола  читать  (read).  В  русском  языке  глагол  часто  повторяется  и  в 
настоящем,  и  в  прошедшем,  и  в  будущем  времени для того,  чтобы  подчеркнуть 
непрерывное  продолжение  какого-либо  действия.  Буквальный  перевод  этой 
непрерывности на английский с повторением настоящего и прошедшего времени 
звучит  очень  неуклюже.  Вот  пример  такого  неудачного  сочетания  настоящего 
(будущего)  времени  с  несовершенным  видом  глагола:  Мы  чит али  и  будем 
читать  эту книгу.  We  read and will read this  book.  Гораздо лучше перевести так: 
We  have  always  read  this  book.  We  are  continuing  to  read  this  book.  Можно 
заменить глагол существительным:  We shall continue our reading.
Русский  оборот,  в  котором  сочетается  прошедшее  время  глагола 
несовершенного 
вида 
с 
настоящим 
для 
того, 
чтобы 
подчеркнуть 
продолжительность 
действия, 
можно 
перевести 
на 
английский 
одним 
глагольным  оборотом  в  сложном  времени:  Мы  никогда  не  читали  и  не  читаем 
таких  книг.  We  have  never  read  such  books.  Have  never  несет  в  себе  как 
прошедшее, так и настоящее время.
Сочетание  настоящего  времени  с  прошедшим,  образованного  от  глагола 
несовершенного  вида,  часто  переводится  через  to  continue:  Мы  чит али  и 
читаем  о таких  фактах в  наших журналах.  We  are  continuing to read about such 
facts in our magazines.
Другая  комбинация  времён  -   прошедшее,  образованное  от  глагола 
совершенного  вида,  с  будущим  временем.  Здесь  возможен  перевод  на 
английский  язык  и  прошедшим,  и  будущим  временами.  Мы  не  читали  и  не 
будем  читать  о  таких  фактах.  We  have  never  read  (will  never  read)  about  such 
facts.
Русские  глаголы  настоящего  и  прошедшего  времени,  повторенные  через 
дефис,  можно переводить:  keep  + verb,  а можно и переформулировать.  Я читаю- 
читаю,  а ничего  не  понимаю.  I  keep reading  (kept)  but understand nothing.  I  read 
and read b u t ...
В  английском  переводе  время  русского  глагола  может  меняться  в  тех 
случаях,  когда  повелительное  наклонение  в  единственном  числе  используется  в 
условном времени: П рочт и я ее вовремя,  ничего бы  не случилось. I f  I  had read it 
in time nothing would have happened.
To  же  происходит  в  случае  неожиданного  или  непреднамеренного 
действия:  Письмо лежало  на столе -   а он возьми и прочти.  The  letter was  on  the 
table when all o f  a sudden he read it.
Русский глагол в  настоящем времени можно переводить прошедшим в тех 
случаях,  когда  рассказ  идет  о  серии  событий  в  прошлом:  Читаю  я  книгу, 
рассматриваю картинки, вдруг слышу знакомый голос. Last night as I  was reading 
the book,  looking through the pictures, I  suddenly heard a familiar voice.
Серийно  повторяющиеся  или  привычные  действия,  которые  в  русском 
языке  выражаются  будущим  временем,  в  английском  передаются  настоящим: 
Вечер  я  обычно  провожу  так:  приду  поздно,  поужинаю,  почитаю  газеты  и 
ложусь спать. H e re ’s what I  usually do in the evening: I  come home late,  have supper, 
read the newspapers and go to bed.
Для  описания  характерного,  привычного  поведения  человека  в  русских 
текстах  используется  целый  набор  глаголов  в  будущем  времени,  которые 
передаются на английский в Present Continuous:  Он всегда прибежит, прочтет и 
исчезнет. He is always barging in reading and running away.

Горизонты  освещения  глагола  в  последние  десятилетия  значительно 
расширились  и  обновились.  Рассматриваются  проблемы  внутриглагольной 
деривации, существенные при исследовании прозы А.С.  Пушкина,  акцентируется 
специфика  художественного  времени  в  противовес  реальному  (Г.А.  Золотова, 
Е.В.  Падучева,  А.В.  Бондарко).  Рассматривается  врем я  грамматическое  и 
врем я  художественное.  Под  художественным  временем  понимается  время  тех 
событий,  из  которых  складывается  сюжет,  сюжетное  время.  Каждый  персонаж 
имеет  своё  индивидуальное  время.  Видо-временные  формы  -   средство 
выражения  художественного  времени.  Художественное  время  -   сложное 
переплетение трёх порогов  восприятия  -  автора, читателя и персонажей.  Это  не 
столько  календарный  отсчёт событий,  сколько  их  соотнесённость,  установление 
ассоциативных,  причинно-следственных,  психологических  связей  между  ними, 
причём  отсчёт  времени  в  художественном  произведении  может  не  совпадать  с 
исторической хронологией.
Между  художественным 
и  грамматическим 
временем 
существует 
определенная  иерархия.  Художественное  время  -   категория  более  высокого 
ранга.  Она  подчиняет  себе  грамматическое  время  как  одно  из  средств  своего 
выражения.  Например,  анализируя  временную  последовательность  действий, 
хронологию событий в повести Пушкина «Капитанская дочка» замечаем, что при 
определении  возраста  Андрея  Гринёва  Пушкин  допускает  условность.  По 
повести А.  Гринёву в  начале повествования семнадцать лет,  однако,  соотнесение 
с событиями,  на которые  ссылается  Пушкин при описании семьи Гринёвых,  даёт 
иной  возраст  -   десять  лет.  Это  объясняется  тем,  что  композиционное  время  в 
отличие от бытового протекает не по исторической хронологии.
Важность категории времени для произведения выражается прежде всего в 
том, 
что 
временная 
ориентация 
повествования 
определяет 
характер 
используемых  автором  языковых  средств.  Временная ориентация повествования
-   один  из  признаков,  отличающих  повествование  от  первого  лица  от 
повествования от третьего лица.  Весь текст повествования от первого лица, в том 
числе  и  в  «Капитанской  дочке»  Пушкина,  ориентирован  на  временной  опыт 
рассказчика.  В  повествовании  от третьего  лица такой  ориентации  нет.  События 
изображаются просто как имевшие место. Языковым выражением этого  является 
употребление в  повествовании от первого лица форм  прошедшего,  настоящего  и 
будущего  времени  в  отличие  от  повествования  от  третьего  лица,  где 
преимущественно используются формы прошедшего.
Выделяется  также  объективное  и  перцептуальное  время.  Объективное 
время  относится  к  сфере  объективно  существующего  внешнего  мира, 
перцептуальное  -   к  сфере  восприятия  реальной  действительности  отдельным 
человеком.  Основой  перцептуального  времени  могут  быть  эмоции.  Его  также 
называют эмотивны м   временем.
Представляет  интерес  и  сравнение  художественного  и  индивидуального 
времени. 
Индивидуальное 
время 
складывается 
из 
длительности 
и 
хронологической  определённости.  Недостаточно  знать,  сколько  лет  прожил  тот 
или иной человек,  необходимо установить  и с  какого  по  какой год он проживал. 
Художественное  время  не  тождественно  индивидуальному.  У  индивидуального 
есть  начало  и  конец.  Художественное  время  есть  диалектическое  единство 
конечности и  бесконечности.  Индивидуальное время необратимо (нельзя вернуть 
прошлое), художественное же может быть обратимым.
Художественное  время  -   сложное  взаимодействие  временных  систем. 
Важнейшие  из  них  -   сюжетное,  авторское  и  читательское.  Время  авторское, 
читательское  -   объективное,  за  которым  стоит  мир  реалий.  Время  сюжетное  -  
время мира фиктивного, вымышленного.

Сейчас  стало  широко  популярным  понятие  точки  отсчёта  (point  of 
reference),  которое  использовалось  при  описании  семантики  перфектных 
временных  форм  разных  языков.  Оно  было  введено  Г.  Рейхенбахом  в  1947  г. 
Более 
активно 
используется 
в 
семантике 
понятие 
«момент 
речи», 
противопоставленный понятию «точка отсчёта».
Синхронная  точка  отсчёта  возникает  вследствие  явления,  называемого 
нарративным  режимом  интерпретации.  Он  характеризуется  тем,  что  отношение 
текста  к  речевой  ситуации,  а,  следовательно,  и  к  моменту  речи,  для  него  не 
существует.  Парным  к  нарративу  прошедшего  времени  является  настоящее 
нарративное  (историческое),  которое  тоже  не  выражает,  в  отличие  от  обычного 
настоящего  времени,  совпадения  с  моментом  речи.  При  нарративном  режиме 
интерпретации,  в  отличие  от  диалогического,  точкой  отсчёта  служит  некий 
воображаемый  момент:  момент  наблюдения  или  настоящее  время  наблюдателя. 
(«Иду  я  и  думаю»,  «Приходит  он  и  видит»).  По  характеру точки  отсчёта  оно  не 
отличается от прошедшего нарративного.
Грамматическое  время  определяется  отношением  действия  к  моменту 
речи,  разграничивающему  в  неостановленном  движении  времени  настоящее, 
прошедшее  и  будущее).  Но  тексты,  повествующие  о  прошлых  событиях,  не 
обходятся  только  формами  прошедшего 
времени.  Различие  форм  относит 
называемые  действия  не  к  «моменту  речи»,  но  соотносит  их  между  собой  как 
одновременные,  параллельные  и  последовательные,  то  есть  находящиеся  в 
таксисной связи.
Вспомним  отрывок  из  пушкинской  «Сказки  о  рыбаке  и  рыбке»  и 
сопоставим с  английским переводом:
«В третийраз закинул он невод, -   A  third time the net sank in the waters 
Приш ел невод с одноюрыбкой. 
A nd came up with one fish in it...
Как взмолится золотаярыбка. 
The golden fish begged fo r  mercy
Голосом молвит человечьим... 
A nd spoke with  the voice o f  a human
У дивился  старик,  испугался...».  The  old man  was  amazed  and awestruck 
(Пимэн).
В  русском  варианте  встречаем  формы  и  настоящего,  и  прошедщего 
времени, чего нельзя сказать об английских переводах.
Эти примеры  показывают,  что  выбор темпоральных форм,  их комбинации 
в  тексте  определяются  не  реальным  моментом  речи,  а  представлением 
говорящего  о  соотношении  времени  события  и  времени  его  восприятия,  чего 
нельзя  сказать  об  английских  переводах.  Точка  отсчёта  не  фиксирована 
моментом  порождения  текста,  она  подвижна  и  может  перемещаться  по  воле 
говорящего  в  разных  направлениях  по  отношению  к  оси  событий,  занимая 
позицию,  синхронную  происходящему.  В  объёмном  пространстве  текстового 
времени  могут  взаимодействовать  три  темпоральные  оси  или линии:  Tj,  Т2  ,Т3. 
Линия  Ti  представляет  календарное,  природное,  объективно  бегущее  время, 
внешнее  по  отношению  к  тексту,  однонаправленное  и  необратимое.  Это 
категория  физическая.  Линия  Т2  реализует  текстовое,  событийное  время  (речь 
идет  о  событиях,  составляющих  содержание  текста).  Линия  Т3  -   перцептивная, 
выражающая  позицию  говорящего  (пишущего)  во  времени  и  пространстве  по 
отношению к событиям текста.
Бытующее  в  лингвистике  представление  о  последовательности  событий  в 
речи  как  о  воплощении  однонаправленного  потока  времени  отражает  смешение 
осей  Т1  и  Т2,  времени  внеязыкового,  физического  и  текстового.  В  отличие  от 
прежних авторов,  отметивших роль наблюдателя,  Г.А.  Золотова,  Н.К.  Онипенко, 
М.Ю.  Сидорова 
подчеркивают  неоднолинейную  подвижность  говорящего 
наблюдателя, свободу перемещения его «наблюдательного пункта»  [4].

Существует  речевая  ситуация,  в  которой  момент  речи  релевантен  как 
точка  отсчёта  времени,  например,  в  телефонном  разговоре:  «Как,  ты  ещё  не 
вышла?  Мы  ждем  тебя!  -   Сейчас  приду».  Момент  речи,  о  котором  идет  речь, 
принадлежит  здесь  оси  Т3.  Он  может  совпадать  с  реальным  моментом  речи,  не 
условен, подвижен и его движение подчинено воле и воображению говорящего.
Исследователями,  пишущими  о  нарративах  (повествовательных  текстах), 
определенной  границы  между  нарративом-ненарративом  не  установлено. 
Противопоставленность 
в 
этом 
смысле 
монологического 
литературного 
повествования  живому  диалогу  не  подтверждается  материалом.  Достаточно 
обратиться  к  текстам  записей  устных  спонтанных  диалогов  в  условиях 
непосредственного  общения:  в  них  точка  отсчёта  нередко  перескакивает  с 
реального момента разговора во временные планы вспоминаемых событий.
Подобные явления наблюдаем у А.С.  Пушкина в  «Капитанской дочке».  Во 
второй  главе  читаем:  «С  беспокойством  я  выпрыгнул  из  кибитки  и  вижу: 
матушка  встречает  меня  на  крыльце  с  видом  глубокого  огорчения.  «Тише,  -  
говорит  она  мне,  -   отец  болен  при  смерти  и  желает  с  тобою  проститься. 
Пораженный страхом,  я  иду за нею  в спальню.  Вижу,  комната слабо  освещена; 
у   постели  стоят  люди  с  печальными  лицами.  Я  тихонько  подхожу  к  постеле; 
матушка  приподымает  полог  и  говорит:  «Андрей  Петрович,  Петруша 
приехал; он воротился, узнав о твоей болезни;  благослови его».
При  переводе  русский  глагол  в  настоящем  времени  заменяется 
прошедшим1:  «1 leaped out o f the sleigh in my agitation and saw my mother coming to 
meet me with an  air ofprofound grief.  «Hush!» she said to  me.  «Your father is very ill
-   he  is  at  death’s  door  -   he  wishes  to  take  leave  o f  you».  Overcome  by  terror  I  
follow ed  her.  I  fo u n d   m yself in  a  dimly -   lit  room;  around  the  bed stood men  and 
women  with  mournful faces.  I  went  softly  up  to  it;  my  mother  lifted  a  corner  o f  the 
curtain,  saying:  «Andrei Petrovich,  Petrusha  has  come;  he  heard o f  your  illness  and 
turned back; give him your blessing».
Русский  глагол  в  будущем  времени  может  заменяться  на  английский  в 
настоящем и прошедшем:  «То и дело,  бывало,  кАнтипьевне забежит...» (глава I)
-   «Always  pestering  the  housekeeper...».  «Это,  говорил  он,  -   необходимо  для 
нашего  брата  служивого.  В  походе,  например,  придешь  в  местечко  -   чем 
прикажешь заняться?» -  « It’s absolutely essential fo r us soldiers.  For instance,  you 
come to  some little place on  the march.  What is  there fo r you  to  do?  ».  «Как завижу, 
бывало, рысьи шапки,  да как заслышу их визг,  веришь ли,  отец мой,  сердце так и 
замрёт»  (глава III) -  «Whenever I  saw their lynx -  fu r caps,  or heard their yells,  my 
heart seemed to stop,  it did indeed,  Sir!».
Повелительное 
наклонение 
пушкинского 
глагола 
в 
значении 
«вынужденности  действия  в  будущем»  передается  на  английский  язык 
модальным глаголом:  «Хорошо,  если найдется  добрый  человек;  а то  сиди себе  в 
девках вековечной  невестою»  (глава III)  -  « If an  honest men  asks fo r her,  well and 
good,  otherwise the girl must be an old maid all her life».
Проведя  компаративный  анализ  категории  времени  в  русском  и 
английском языках,  можно сделать  вывод,  что  выбор  временных форм  глагола в 
русском  языке,  их  комбинации  в  тексте  определяется  не  реальным  моментом 
речи,  а  представлением  говорящего  о  соотношении  времени  события  и  времени 
его восприятия, чего нельзя сказать об английских переводах.

Литература:
1.  Бондарко А.В.  Теория функциональной грамматики.  Темпоральность и 
модальность.  -  Л.:  Наука,  1990. -   196 с.
2.  Гаспаров М.Л.  Избранные труды.  -  М.: Языки русской культуры.  -  Т.2: 
о стихах.  -   1997. -  501с.
3.  Золотова  Г.А.,  Онипенко  Н.К.,  Сидорова  М.Ю.  Коммуникативная 
грамматикарусского языка.  -  М.:  МГУ,  1998. -  528 с.
4.  Пушкин  А.С.  Сочинения.  В  3-х  т.  Т.3.  Проза.  -   М.:  Художественная 
литература,  1987. -  528 с.
5.  Якобсон P.O.  Роботы по поэтике. -  М.:  Прогресс,  1987. -  461с.
6.  Alexander  Pushkin.  Selected  works.  Prose.  -   Moscow:  Raduga  Publishers,
1999. -  270 p.

Достарыңызбен бөлісу:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   29




©emirsaba.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет